„Tout arrive a point à qui sait attendre“*

Početkom godine sam imao priliku da učestvujem i budem deo projekta koji organizuje Departman Žirond u Bordou, i vezan je za saradnju koledža Alfred Mogen u Gradinjanu

Alfred Maugin, Gradignan  i osnovnih škola u Srbiji-Ivo Andrić, ili Kralj Petar I...

To je uključivalo rad sa decom koledža, tačnije dva odeljenja, i putovanje iz Bordoa, gde sam bio smešten, u koledž A.Mogen.

Par dana nakon povratka, potreba da se zabeleže neki doživljaji i impresije...svako nesvakidašnje putovanje otvara nove horizonte, bukvalno, i menja način na koji vidimo svet oko sebe,

Boravak od tri nedelje u Francuskoj, Bordo, Gradinjan, (Nova Akitanija)...od dolaska 9.januara do povratka 26.;

10.januar prvi dan gostovanja i početak radionica stripa u koledžu Alfred Maugin, u Gradignanu, predstavljanje svoga rada, i portfolija, crtanje na drugom času...rad sa dva odeljenja 3-4 i 3-1...

sreda i četvrtak, uz pomoć i saradnju sa profesorom geografije i istorije Jeromom Lauseigom, i sledećeg dana i narednih nedelja sa Mme Le Coadou, prof.likovnog i Catherine Promis, profesorka dokumentarista, kako bi se to prevelo...

Osećaj prvih dana, nakon časova, koji opet počinju dosta ranije, ali u jutarnjim satima koji su najbolji za kreativan rad oko 9 pa do 12h...Do koledža se stiže najpre tramvajem do jedne tačke u Bordou, pa onda busom koji vozi oko pola sata do Gradinjana, samostalna celina, (slično kao i Zemun, koji je deo Beograda...)

Osećaj kao kod novih početaka, otkrivanja(uz početne dezorijentacije kod pokušaja snalaženja u novom prostoru...)

U koledžu od prvog dana dočekan se ljubaznošću profesora, zaposlenih, neposrednost, sala profesora deluje neformalno uređena jednostavna i opet mala...svi su simpatični, prisutno je verovatno još to poslepraznično raspoloženje...

Radionice su se sastojale u pomaganju učenicima kod izrade strip tabli i predstavljanju samog postupka crtanja kadrova uz pomoć projektora...profesorka likovnog Sandi je sve savršeno pripremila, otprintala nekoliko bazičnih stvari vezanih za samu naraciju stripa, i uz to mali info tekst o meni kao predavaču autoru. Meni je jednostavnije bilo da konkretno pokažem crtežom neke stvari nego da pokušavam da na francuskom objasnim....Učenici su pripremali ideje na temu:Angažovanje za bolji svet, što je podrazumevalo obradu tema koje se tiču odnosa među ljudima, prava čoveka,  jednakost u muško-ženskim odnosima, borbi protiv nasilja između vršnjaka, ekologija, protiv rasizma...

Svi su radili na jednoj ili na dve strane svoje priče uz sinopsise, ideje koji su već bili pripremljeni...

Nakon rada u olovci nekoliko njih je započelo i rad u tušu...

Radionice su završene 15. i 16.januara, posle toga ostaju pripreme za veče promociju albuma Debrisa, zapravo crtanje posveta učenicima i nekolicini profesora.Sve se dešavalo u četvrtak 18. prisutna je i novinarka lista Sud-Ouest, promocija je u Medijateci u Gradignanu, sve je spontano, srećom nema nekih uvodnih reči, naprosto sedim i crtam posvete... to je bio prvi deo radionica, a

nastavak je bio poslednje nedelje ponedeljak 22, i utorak 23. koji je bio prilika za još malo vremena za rad i druženje sa učenicima, a sve je bilo još zanimljivije kada se pojavio A.Simon, koji je organizator i dugogodišnji predsednik udruženja Phylactere, posvećenog upoznavanju sa stripom i promociji stripa, u Gradinjanu... 

Jako zanimljiv gospodin, imao je prilike da upozna velike autore stripa, kao Žižea, Frankena, Tilijea, Valterija...mnogo je više naklonjen staroj Franco-Belge školi, nego novotarijama u stripu....

Ostalo vreme sam koristio za obilaske knjižara, nekoliko striparnica koje prodaju stara izdanja, tačnije prva izdanja poznatih serija, Asterix, Gaston i autora..., od autora dosta i nama manje poznatih, ali čitaocima u Francuskoj važnih serijala...

Omiljeno mesto za šetnje i promenade na potezu od hotela, prolaska pored Palace de justice, pa izlazak na prostor, značajan deo grada koji se zove Gambetta, nakon kojeg ide uličica i pored nje kafe restoran Globe, ostaje kao prvo posećeno i drago mesto, i zbog ljubaznosti i usluge...Zapravo svuda su ljudi dosta ljubazni i uslužni, neguje se jedan nivo komunikacije, bar je tako naovoj prvoj ravni percepcije...

pokazalo se da ti prvi utisci, dobri, najviše ostaju i vezuju...nakon toga odmah blizu je ogromna knjižara Mollat, poput nekadašnjih, ima poseban deo za sve oblasti interesovanja, kao i za B.D.

Primećujem ljude u svakodnevnoj komunikaciji, ili porodice koje su se okupile, negde u restoranu, puno studenata, i primetni „francuski“stil oblačenja, ešarpe ili šalovi kod muškaraca, uzane pantalone, kao i sada kod nas...ali i krajnja ležernost isto tako postoji, ili alter buntovni SDF** stil i način života...

Deo vremena sam imao i za sasvim turističke šetnje, i uspeo da zadnjeg dana obiđem nekoliko muzeja, od Muzeja Akitanije do Muzeja savremene umetnosti, do botaničke bašte...

Dan za festival u Angulemu, 25.jan.u samom vozu pred polazak shvatim, da imam kartu za pogrešan datum, a sve sam mnogo ranije pripremao, pomogao mi je čovek koji je isto išao na festival, čije sam mesto zauzeo...sreli smo se kasnije u toku dana u jednom od „balona“...U jedan od dražih susreta ubrajam i upoznavanje sa Thierry Capezzoneom, čiji rad poznajem preko neta, i koji je dosta aktivan u radu sa Danskim, Norveškim strip izdavačima...

onda susret sa Delphine Rieu, i zajednička fotka posle 8 godina...

susret dela srpske ekipe Dušana Mladenovića iz Veselog Četvrtka, Dekare(Lavirint), Marko Šunjić iz Fibre....Kratak susret sa Milanom Jovanovićem i Darkom Macanom....

Doživljaj festivala je kvarila kiša tog dana, otežavajući prelazak iz jednog šatora u drugi...bio sam negde pri kraju obilaska festivala i onda nazad za Bordo, i pripreme za povratak kući...

Kao što kažu Francuzi, do sledeće prilike,

A la prochaine, ili a tout a l’heure....

Ovde:

Članak iz Sud Ouest regionalnih novina

*„Tout arrive a point  à qui sait attendre“

Korenspondira sa mojim spontanim beleškama u novembru prošle godine, a odnose se na nove susrete, pomeranje nekih ličnih granica, i izmeštanje iz ustaljenih tokova svakodnevnice....a pisalo je i jednog dana na tabli u profesorskoj sali...

**SDF je naziv za beskućnike, koji nema smeštaj, stalno mesto prebivališta, izraz zamenjuje pogrdni izraz clochard(vagabond, mendiant, clodo, trimard, chemineau, truand, déguenillé  )